.png)
Zovem se Nemanja Bogdanov i poreklom sam sa njivama ukrašenog i ravnog severa. Od malena sam svoj eksapizam pronalazio u crtanju. Ta prečesta dečija zanimacija je proklijala u meni i nastavio sam da crtam ceo svoj život. Dojio sam svoju maštu gledajući dokumentarce legendarnog ser David Attenborougha, Ray Mearsa, Bruce Parryja i naravno emisiju „Svet na dlanu“ sa svima dragim Slobodanom Mićićem, koji su mi otvorili prozor u svet i motivisali me da jednog dana i sam krenem u avanture. Avanture koje savršeno prati brend NAPAPIJRI.
Ako bih se sveo na dve osobine, na jednu vrlinu i jednu manu, to su strah i radoznalost. Srećom, radoznalost je prevladala žaoke straha i zbog toga sam rešio da krenem na deo planete gde je priroda jasno rekla da tu niste dobrodošli. Tu se rodio taj sitan mali plamen, sitan i dovoljan da ga šapat ugasi, ali plamen inata koji mi je rekao „ja želim da idem baš tu, baš zato što ne smem“.
Lista želja bila je duga. Videti Japan! Ulan Bator i Mongoliju, Gobi Pustinju? Naravno, pa to bi bilo idealno. „Zamisli da se popneš na Olimp?“. „ Koji je najveći vrh Balkana uopšte?“. Te skoro nesuvisle razgovore smo vodili tu i tamo imamo, nesvesni da mi krojimo planove.
Počelo je nasumično. Idemo transsibirskom železnicom! Prvo u Belorusiju pa od Moskve do Vladivostoka, odatle u Japan. A mogli bismo da stanemo u Burjatiju u povratku, u Ulan Ude i spustimo se u Mongoliju. E, ali tu je Kina. Kada smo tamo moramo videti Kineki zid. Ledom okovana planinska kruna koja okružuje Ulan Bator u Mongoliji, zaleđeno Bajkalsko jezero u Rusiji, Sibir kao najstroži učitelj koji gorko kažnjava svaku i najmanju omašku. Naučili smo mnogo na tom dvomesečnom putu. Videli smo stvari kojima naša mašta jednostavno nije dorasla.
Nismo ni stigli kući već smo imali plan. Novi cilj. I tako je nakon svakog putovanja.
Na svim mojim putovanjima, jakna je F deo odeće koju nosim! Uvek nastojim da mi odeća bude što versatilnija. Kao neko ko previše pati od estetskog doživljaja, ta naizgled mana me je spasila i navela na još temeljnije istraživanje. Upravo tada sam otkrio brend NAPAPIJRI.
Znao sam ja već za NAPAPIJRI. Zatekao sam se u prodavnici i isprobao jaknu, iskreno skeptično. Hteo sam da vidim da li bi mi lepo stajala. Koliko bi to dobre fotke ispale, pomislio sam. I onda sam odradio svoju malu gimnastičku proceduru koju radim kada isprobavam jakne.
Ne podiže mi se na leđima kada se sagnem, ali mi i ne visi. Rukavi su mi taman, ali imam potpun raspon pokreta ruku, mogu da se penjem u njoj. Dobro, kapuljača je modularna mogu da je nosim kao šal i kao kapuljaču na kapu ako je jako hladno. Stajao sam u toj jakni gledajući tu čuvenu norvešku zastavicu i pitajući se da li je moguće da mi je savršena jakna bila pod nosom sve vreme.
Otišao sam kući brzim hodom, koji radoznalost nalaže. Morao sam da istražim ovaj brend koji je postao svetski trend. Zar je moguće da je ovom popularnom brendu de facto glavni modni detalj zapravo jakna koja će istrpeti sve što ja moram da joj uradim?
Nisam znao tada, ali znam sada – da. O koliko samo DA!
Ako se penjete uz jezive strmine kao što je Kavkaz ili Vorotan klisura, jakna ne sme da vam otežava pokrete ruku. Ako išta, mora biti lagana, uz telo i pruža pun raspon. Moja NAPAPIJRI Rainforest jakna je bila upravo to. Nisam ni shvatio kolko je ono zapravo savršeno modularna i versatilna dok nisam doživeo ono što je pretnja svakome ko se usudi da šeta na litici. Proklizao sam kada je krečnjačka stena odlučila da se odroni i pošalje me u ponor. Telo je već naglasilo gde će biti modrica, pantalone su pokazale gde bi posekotne bile da je materijal bio malo tanji, ali jakna? Bila je malo prašnjava.
Malo sam čak i hteo da se poderala negde. Nešto sitno što bih mogao da zakrpim. Kao dokaz da je nošena, ali evo, ja je i dalje mogu komotno nositi gradom. Izgleda isto kao što je izgledala tada kada sam je kupio. A preživela je Vorotan klisuru, Enguri Klisuru, Kavkaz/Čeladi glečer, Olimp/Mitikas, Kajmakčalan, Golem Korab, Černobil, ni sam više ne znam šta.
Od tog dana, pa evo do sada, jedina opcija kada su jakne u pitanju je NAPAPIJRI. Želeo sam da u svom garderoberu imam modele za sve sezone! I držim se tog mišljenja do sada, kada je aktuelna kolekcija za jesen/zimu. Ne znam koje bih modele pre izdvojio – da li jakne, prsluke, dukseve, pantalone... Da, jakne su za mene must, ali nisam mogao da odolim i drugim jesenjim komadima. Savršeni su za vetrovite dane koje provodim u Novom Sadu, ali i za sve avanture na koje ću tek krenuti.
Bilo ih je mnogo do sada. Mogao bih danima da vam pričam o njima. Biće ih još i u budućnosti. I siguran sam da će me tokom svake od njih, ali i svih drugih avantura, pratiti moje NAPAPIJRI jakne i modeli kojima sam ove jeseni upotpunio svoj garderober.
Pronađite ih u Buzz šopovima ili online i odvažite se da zajedno osvojite ovaj svet.
