Mi smo Nike Air More Uptempo, a družimo se sa Franjom

Moja sestra ide na desnu nogu, ja idem na levu. Imena nemamo, ali se prezivamo Air More Uptempo. Kršteno ime nam je "Bulls" iako svešteniku nije bilo baš drago što smo jarko crvene i što smo dobile ime prema rogatoj životinji.

Franjo je video naše pretke prvi put u albumu sa sličicama NBA košarke kada je imao 6 godina. Scottie Pippen je tada bio najveća zvezda Bullsa pa je dobio prostor za dve sličice - na jednoj torzo, a na donjoj noge. Franjo je dobio samo sličicu nogu, a na njima su bili naši pradeda i prabaka, crno-bela kombinacija s velikim slovima kojima je pisalo AIR. Franjo nije znao što to znači, ali je otada zaljubljen u našu porodicu.

Nazivao nas je "Svetim gralom". Mislio je da se nikada neće dočepati nas, ali to se promenilo pre nekoliko meseci, dvadesetak godina nakon prvog susreta s nama.

Naša prva slika s Franjom - kvalitetna kao i momci Bullsa 96-e!

Drago mi je da ga znamo. Dobar lik, menja čarape svaki dan, nekad i dva puta. A čini mi se da je i njemu drago što je upoznao nas. Iako ima pun ormar patika, mi smo od tog trenutka najviše proživeli s njim, čak toliko da Pumice, Reebokice i Adidaske redovito kukaju, jer one nisu u rotaciji. Prošli smo svašta. I sunca i mraza, i cveća i blata i trčanja na 14-icu i plesa do jutra.

96 kilograma. Kao posvađani ljubavnici. Kao godina u kojoj je nastao naš model...

Franjo se mučio s viškom kilograma, a bogami smo se i mi mučili s viškom njegovih kilograma. I onda se nešto promenilo.

Počeli smo viđati Zagreb noću. Duge šetnje bez cilja su mi bile najdraže. Mirni downtime uz NBA klipove na YouTubeu je zamenio hardkor napucavanjem lopte na koš. Nama je bilo drago, jer dok Franjo gleda NBA u fotelji, krevetu ili kauču - mi smo se brutalno dosađivale u predsoblju. Kad je počeo basket, živnule smo. Bez obzira što je mrak padao sve ranije i što njegovi šutovi nisu uopšte upadali u koš.

Pomogli smo mu da amortizuje doskok i sačuva kolena. Tome i služe ovi zračni mehurići koje imamo svuda. Franjo je sve iz sebe izbacivao na skoro napuštenom terenu na Sopotu (*svira theme song One Tree Hilla*), naš đon mu je davao stabilan grip, a naš kompletan sistem vezivanja dao mu je stabilnost u skočnim zglobovima.

via GIPHY

Sestra i ja dajemo mu oslonac svakog dana pa smo i sami primetile da je lakši, stvarno fizički lakši. I bolje se oseća. Bar nam tako deluje. A i šut mu je bolji.

Neki brojevi se mogu promeniti - kao taj broj kilograma koji je pao za 12 u tri meseca. Ali mi smo uvek 41, baš za Franjina široka stopala. I ne idemo nigde. Osim kad Fro ide.

Jedna na prstima. Ne možemo imati session bez jedne na prstima.

Na nama velikim slovima piše Air. To ti znači vazduh. Otkad smo s Franjom, više se ne zadiše kada mora da popne uz 7 stepenica u novoj zgradi. Više ne diše teško kad ostane sam. Prošli smo svašta, a najvažnije od svega je da je u poslednjih nekoliko nedelja napokon došao do vazduha, a mi smo uz njega svakim korakom na putu.